Izvučen iz konteksta, uvučen u vorteks

Orkestra uma dok vučem svoj potez

Smrt igra šah, kocka se sa životom

Tražim protivotrov da konačno sklopim oko

Jer sam jebeno budan, hronična insomnija

Hodam poput zombija, mozak ko da sam Zodijak

Serijski ubica u pojam

Ubica vlastitih snova

Kada svane zora, zaspim ko sova, u svetu pastelnih boja

To je ovaj ritam, nijanse ovog bita

Il′ je samo moj trip, pa se pitam

Da li vidiš instrumentale u bojama?

Da li verujete u slučajnost brojeva?

Ja ne, jer danas je 12.11.

A kazaljke pokazuju na 23: 23

Spooky shit, ništa nije slučajno

I namerno sam ovaj bit isključio

Još smo u fazi atmosfere

Ovaj bit je sivo crn, maslinasto zelen

Boje zrna kafe, preko tamne pozadine

Što se šunja kao crni panter

Ujed crne mambe, držim toksin u ustima

Ali pre nego što pljunem ja je osetim pod prstima (koga?)

Ova matrica je suva

Al' publika je polugluva na oba uva

Zvuk je suv kao pustinja

Percipiram ga služeći se pređašnjim iskustvima

Postajem isfrustriran jer publika je slepa

Pa kada slikam kao da pričam u vetar

Ponekad progledaš tek kad′ zatvoriš oči (zatvoris oči)

I u tome je draž, i ne traži ga samo će doći - savršen zločin

Kad ubijam bit, podari ušima vid do daljnjeg slušamo slike

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ujutru

Brojim svaki sat, svaki minut i sekundu

Polokove mrlje, Rafaelov andjeo

Karavađo i Mikelanđelo, to su

Pikasove muze, Degaove balerine

Ovo je muzej, ovi tekstovi su galerije

Dugo budan do rano u zoru

Il' u "drugi sumrak", kako je zovu

Kafa i pakla na stolu, simptpomi nervnog sloma

Zvukovi hiphop-a i neosoul-a

Dnevna soba i ja slušamo Roots-e

Dok čekamo na usrano Sunce, više volim noć

Slušam zvuk vukova

Huk ćukova, put je dug, začarani krug pun duhova

Majk je moj kist, matra moj list

Pratimo instinkt, i patim od istih

Jer noćne ptice spavaju danju

Pa noću progledam jer, Mesec mi pravi putanju

Upadnem u delirijum, postavim teoriju

Da je zemaljska kugla nečiji terarijum

Planiram bekstvo iz ovog zatočenistva

Pre nego što započnem išta

Uzimam novi format - monohromat i sepia

Cepam i sečem, lepim i delim slepima

Vajam rime od gline i plastelina

Crtam linije po rasterima flow - masterima

Zvuk je suv kao pustinja

Percipiram ga služeći se pređašnjim iskustvima

Postajem isfrustriran jer kad bacam rime

K'o da bacam bisere pred svinje, jebem ti

Ponekad progledaš tek kad′ zatvoriš oči (zatvoris oči)

I u tome je draž, i ne traži ga samo će doći - savršen zločin

Kad ubijam bit, podari ušima vid do daljnjeg slušamo slike

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ujutru

Brojim svaki sat, svaki minut i sekundu

Polokove mrlje, Rafaelov andjeo

Karavađo i Mikelanđelo, to su

Pikasove muze, Degaove balerine

Ovo je muzej, ovi tekstovi su galerije

Pesnici su vojnici na noćnim stražama

Lopovi što imaju zavidnu moć opažanja

I zato sve što drugi ne vide ja preslikam

Preko tvrde podloge jer i S kick-a

Je slikar, s njim preko rep snimka hoću da

Menjam noć u dan, jer postajem zloćudan

Impresija, rađanje Sunca, zora

Zona drugog sumraka, sezona lova

Na slova koja spajam u remek delo

Sliku u kojoj reč nije hiljaditi deo

Leonardo, ako matra je platno