Kapidžik otvori jer moga mi dina

Izvaliću direk i baglame tvrde

Pa neka se na me svi alimi srdeJer za tobom delija umire, Emina

Sinoć kada se vraćah iz topla hamama

Prođoh pokraj bašče staroga imama

Kad tamo u bašči, u hladu jasmina

S ibrikom u ruci stajaše Emina

Ja joj nazvah Selam, jest, tako mi dina

Nešće ni da čuje lijepa Emina

Već u srebren ibrik zahvatila vode

Pa niz bašću đule zalijevati ode

Pa niz bašću đule zalijevati ode

S grana vjetar duhnu, pa niz pleći puste

Rasplete joj one pletenice guste

Zamirisa kosa ko zumbuli plavi

A meni se krenu bururet u glavi

Zamal′ ne posrnuh, mojega mi dina

Ali mi ne dođe lijepa Emina

Samo me je jednom pogledala mrko

Al' haje alčak što za njome crkoh

Niti haje alčak što za njome crkoh

Ajši, ajša, jabaša

Konja jaše subaša

Ajši, ajša, jabaša

Konja jaše subaša

Po bašči se šeće, a plećima kreće

Ni hodžin mi zapis, ništa pomoć′ neće

Ja kakva je pusta, moga mi imana

Stid je ne bi bilo da je kod Sultana

Stid je ne bi bilo da je kod Sultana

Umro stari pjesnik, umrla Emina

Ostala je pusta bašča od jasmina

Umro stari pjesnik, umrla Emina

Ostala je pusta bašča od jasmina

Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće

Pjesma o Emini nikad umrijet' neće

Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće

Pjesma o Emini nikad umrijet' neće